Данас се навршава дугих 14 година од погибије хероја Драгана Цигана из Бранешаца код Челинца. Наш херој, не мислећи на сопствени живот ускочио је у немирно море у италијанском граду Лидо ди Језоло и спасио двоје италијанске дјеце, при том остављајући за собом двоје дјеце.
Тужна Драганова судбина тада је погодила многе, а највише његову породицу, супругу и двије кћерке. Без оца су морале наставити живот и стасале су у дивне дјевојке, а старија кћерка је постала мајка. Иако срећна због тога, остаје жал због оца који више није с њима и који неће видјети своје прво унуче.
Др Владо Ђајић овим поводом састао се са ћерком и супругом хероја из Бранешаца и уручио им значајну финансијску i материјалну подршку и обећао сваки вид помоћи у будућности.
Данас супруга и млађа кћерка живе од мајчине плате коју прима као радница на одржавању хигијене у Пољопривредној школи у Бањалуци.
Ову прилику др Ђајић је искористио и истакао да је поносан на херојски чин Драгана Цигана који је, иако, невјешт пливач, не мислећи на сопствени живот, скочио у море да би спасио њему непознату дјецу, а при том иза себе је оставио своје двоје дјеце.
„То је на све нас оставило веома снажан утисак. Не постоје ријечи којима могу да опишем понос који осјећамо. Његова породица у мени има и увијек ће имати истинског пријатеља и биће им пружен сваки вид неопходне подршке у будућности. Оно што ми можемо урадити је у сваком случају мало у односу на Драганову жртву“, рекао је проф. др Владо Ђајић.
Драганнова супруга ганута овим чином захвалила се др Ђајићу на помоћи, те је изјавила:
„Мало је људи који су се ових година јављали да питају како живе Драганова дјеца. Недавно сам постала бака пошто је старија кћерка добила дијете и јако сам срећна због тога, а истовремено јако тужна што мој Драган није дочекао унуче“, рекла је Дијана Циган.
Драган Циган је са нестанком у вировима ријеке Кортелезо и Јадранског мора нестао и ушао у легенду.
Читава Италија чула је за име Драган Циган. Постхумно је одликован од стране тадашњег премијера Ђорђа Наполитана највишим италијанским цивилним признањем „Златним орденом части” и „Споменицом за незапамћено херојство и хумано дјело”. У Лидо ди Језолу је добио и улицу са својим именом, а у току је и снимање документарног филма о њему. Такође, његова породица је добила стан од групација грађевинских предузећа „Унион Лаворо” уз новчану помоћ покрајине Венето гдје је Драган становао, радио и гдје је окончао живот. Такође, кћеркама су додијељене стипендије за школовање које су користиле до прије неколико година.
