Жалосна је слика наше Бањалуке већ три године, али посљедњих неколико дана посебно је поражавајуће бити дио представе Драшка Станивуковића.
Мучно је слушати првог човјека Бањалуке који је дао себи за право да без имало стида ових дана говори о великом Петру Кочићу.
Као да јуче не постоји, поручује да је Кочић за њега човјек који нас и данас опомиње и учи да љубимо истину, слободу и отаџбину.
Исти тај градоначелник истином се никада није ни служио.
Што се љубави према отаџбини и слободи тиче, довољно је рекао тиме што је срдачно угостио, у овом тренутку, једног од највећих непријатеља српског народа и Републике Српске Кристијана Шмита.
Са онима против којих и каквих се Кочић борио, он поносно шета градом и води на света мјеста Републике Српске.
Градоначелниче, најмање што заслужују такви великани јесте да их бар ви не спомињете и треба да се стидите док стојите крај споменика Петру Кочићу.
